08 Apr 2020
Мој живот током короне
Карантин није природна ствар човјека, јер човјек друштвено биће које воли кретање, свакодневну и међуљудску комуникацију. Човјек воли слободу.
Сва срећа ја сам другачија и волим бити у кући и уживати у цртању, пјевању,филмовима. Волим учити стране језике. То је моја слобода и то сам ја. Понекад сређујем кућу, на срећу моје мајке, то ми је сад постала навика. Некако лакше усклађујем моје дневне обавезе а то ми је прије био проблем. Никад нисам била паничар.
Сад се то показало као добра ствар. Нисам могла вјеровати да је корона стигла и у мој град. Истражила сам и нашла да се морамо пазити али да исто тако морамо сачувати своје физичко и ментално здравље. Не размишљајте о најгорем боље покушајте да заволите некога. Како изгледа мој један дан: устанем па јутарња рутина. Почиње школа.Професори нам доставе задатке и лекције.Читам ,пишем задаћу,одговарам, шаљем имејлове.Еее, онда цртам, пјевам а некад и вјежбам.Биће много мојих слика које ће бити ”траг корона времена” .Онда купање, па се дограбим моје највеће љубави чоколаде и наравно поједем читаву. Тако се заврши мој дан.
Надам се да нисам једина којој овај карантин мало и одговара. Желим да буде што мање смртних случаја. Како би све ово што прије прошло,учите нешто што до сад нисте знали, дружите се са својом породицом и останите код својих кућа.
Теодора Брестовац II-2 туристички техничар