13 May 2020
Идемо даље! Мира Алексић, проф.
Ситуација која нам је дошла непланирана није омела наш васпитно-образовни рад, само нас је преусмјерила на један нови пут који нуди нове начине али исти циљ. На том путу смо успјели. Пожртвовани и лојални свом професионалном позиву, наставници су осмислили начине како да уз поштовање физичког дистанцирања пренесу знања и вјештине, вреднују ученичке задатке, реализују додатне активности и задовоље све законске обавезе.
Озбиљна ситуација наметнула је брже али не никако исхитрено дјеловање.
Наш радни дан траје колико и дан, а започиње просљеђивањем наставних садржаја, прва смјена друга смјена. У прегршти имејлова, вибер-порука, сваки наставник мора тачно да евидентира ученика, провјери његове задатке, одмјерено и правовремено одговори на сва питања. Уз све ово треба истовремено водити рачуна о ученичким могућностима, његовом менталном здрављу, схватањима родитеља, захтјевима надлежних минстарстава и одлукама школе. Редовно нашу радну свакодневицу прекине нека ученичка шала, погрешно послана вибер-порука или још једно “сагоријевање” телефона.
Ова ситуација показала је могућности примјене савремене технике у настави те спремност и ученика и професора да то реализују. Ипак, нама свима недостају учионице и ученици. Без обзира на низ алатки које нуде едукативне платформе ништа не може ефикасно и вјеродостојно замијенити директни контакт и интеракцију изговорене ријечи .
Као професора српског језика, радује ме чињеница да је писање основно средство изражавања оваквог вида наставе. Сигурна сам да ће то поспјешити савлађивање правописних правила нашег језика.
Здрав дух наших ученика пресудан је, и у нормалним, а нарочито у овим ванредним околностима, и све наше активности усмјерене су ка томе. Трудимо се да, не нарушавајући жеље, вољу, самопоуздање, предлажемо, показујемо и усмјеравамо ученике, како да помоћу својих знања учине свој живот бољим и квалитетнијим. Због тога наши ововременски часови одјељењске заједнице имају посебну драж. Причама о прочитаним књигама, о погледаним филмовима и кућним љубимцима, скраћујемо дане изолације. Смијемо се фотографијама из дјетињства и тако тјерамо страх. Слушамо омиљене пјесме јер нас оне вежу за људе, за тренутке.
Сваки ученик је равноправан са осталим, а опет посебан по својим способностима. У овом периоду “невидљиве опасности” то нисмо заборавили, а ученици су показали изузетну одговорност, храброст, мудрост, хуманост и креативност. Ми смо поносни јер смо их томе и учили. Младост је снага која подстиче наставнике и цијели свијет.
Без обзира на сложеност садашњег вида извођења наставе, наставници несебично и с љубављу раде. Труде се да увијек буду корак испред.
Радујемо се повратку у школске клупе,то ће значити да је опасност превазиђена, и да смо сви искуснији и спремнији за даље.
Мира Алексић, професор и разредник
ЈУ Угоститељска и трговинска школа Добој