ЈУ УГОСТИТЕЉСКА И ТРГОВИНСКА ШКОЛА ДОБОЈ

Достизање знања и вјештина кроз  достављање информација и упутстaва на даљину примјеном различитих технологија, тако бисмо укратко могли дефинисати наставу на даљину.

Учење на даљину  је, наравно, старије од учења путем интернета. Израсло је из дописних школа а заснива се на материјалима и књигама које се шаљу путем поште, данас путем е-maila, a и  полагањe испита на исти начин.

Историја наставе на даљину започела је 1728. године када је извјесни профeсор  Калеб  Филипс путем огласа у новинама  објавио да студенте подучава на даљину.

Е-настава односно е-учење је настало као слијед учења на даљину. Посљедица је убрзаног напретка и иновација у технологији и прилагођавања образовног процеса том развоју.Представља извођење тренинга, учења или едукативних програма електронским путем, најчешће путем интернета.

Заснива се на коришћењу савремене рачунарске и комуникационе технологије. Подразумијева предавања и вјежбе на интернету, консултације са предавачима такође путем интернета, проток е-поште међу учесницима, постојање форума, видео конференције итд.

Е сад, гдје смо ми у свему овоме?

Судећи по коментарима већине ученика ( не само ученика наше школе него и ученика земаља из окружења) њима  овај облик рада одговара. Коначно нека промјена у школи па још нешто што је њима блиско! Напокон им се не брани да нон-стоп сједе за рачунаром и нема коментара  што по ваздан  буље у  мобилни телефон. Неким ученицима се свиђа што наставу могу да прате у пиџами.

Ученици кажу да  им наставници заиста излазе у сусрет по свим питањима, готово да су 24 сата доступни за сва питања, недоумице и консултације. Настава добро функционише,  и забавно је учити на овај начин. Првих дана су понеки наставници претјеривали  у количини градива или задаће коју су задавали, било је проблема са логовањем у систем  али сад је и то у реду.

Није све лакше него на уобичајени начин али је другачије и занимљивије. Нешто тражи више времена него на класичан, начин нешто мање, а и то је инспиративно.

Некима ипак недостају наставници јер лакше и боље разумију када слушају наставника и директно са њим разговарају а свима недостају другари, близина, зезање уживо, нечији поглед на крају школског ходника.

А шта кажу наставници?

Наставници кажу да је тешко али није немогуће. Највише им  недостаје директан контакт са ученицима. Дневно добијају  много домаћих задаћа и школских радова па  треба додатног времена да се све уредно прегледа  да би ученици на вријеме добили квалитетну повратну информацију. Настава на даљину је наставницима наметнула потпуно другачији систем рада и нове, веће обавезе које сасвим коректно извршавају што потврђују ученици својим изјавама и коментарима.Радни дан наставника у овој ситуацији траје готово 24 сата јер су ученицима непрестано на располагању.

Наши ученици се рађају, расту и развијају упоредо са овом технологијом,врло лако, али ипак уз помоћ наставника информатике је савлађују. Ми наставници смо јој некако подозриво прилазили, са дозом страха, сумње, шта ли? Прије неколико година  спроведена је обавезна информатичка обука за наставнике.У почетку је било пуно несигурности у себе,  стида пред  колегама због незнања или несхватања одређених радњи, личног осјећаја неуспјеха(јер забога наставник све мора да  зна, а ја сам наставник), нервирања и покоја суза,  било је богами и „бубања на памет“, било је и доста смијеха али  и другарске помоћи од оних који су „брже контали“. На крају, сви смо напредовали, сви смо успјешно савладали обуку без обзира што смо из прошлог вијека и што нисмо одрастали са е- технологијом. Почели смо да је,што би ученици рекли, капирамо.

Реформа је процес који непрекидно тече, траје, али у образовању то некако баш споро тече.Међутим, живот нам је наметнуо ситуацију која је потврдила да нужда закон (читај праксу) мијења:

деценијама  се у нашем образовном систему пужевом брзином дешавају промјене, тако да су због своје „брзине“ једва и уочљиве а онда се, „захваљујући“ ванредном стању изазваног пандемијом  вируса корона покаже ( и то путем јавног ТВ сервиса Републике Српске) да су наставници итекако спремни  и способни да се брзо пребаце са ускотрачног на широки, бржи колосијек,тј. на брзо увођење промјена и за масовнију употребу савремене технологије у настави.

Можда зато што није било алтернативе и није било много времена за размишљање или баш упркос томе, наставници су у рекордно кратком времену понудили моделе учења на даљину за све предмете.Показало се да они функционишу. Уочени недостаци се исправљају у ходу јер видимо да се и тако може.  Наставници (као и полиција и љекари) извршавају све задатке које је ова ситуација ставила пред њих, савладавају изазове јер их они воде ка новим рјешењима.Мислите ли да је било лако први пут стати пред камере и одржати јавни час? Наставници то знају и могу. И наставници су само људи, не замјерите на почетничкој треми и покојем лапсусу.

Тек нам предстоји да анализирамо резултате и ефекте ове наставе на даљину: који су исходи у  учењу, за које се области и подручја рада показала као изузетно добар начин или економичан начин рада, којем узрасту највише одговара односно од којег узраста почети са увођењем и овог облика наставе.

Велика је моћ е-технологије и е-наставе али никако она не може бити једини облик наставе јер,наставници вјерују, да је велика и већа моћ живе ријечи и директног гледања у очи у свим ситуацијама које се дешавају у школи. У класичној школи и настави дешава се и  социјализација а она се не развија путем наставе на даљину. То може само жив човјек са другим живим човјеком.

Ја сваки дан у 19:55 аплаудирам свим просвјетним радницима!

Мирослава Јеринић-Ђукић,  педагог

ЈУ   Угоститељска и трговинска школа Добој