15 May 2020

Питали смо школског психолога

Ових дана је много лакше,осјећамо да је болест посустала, губи снагу. Трудили смо се да у протеклим мјесецима живимо нормално по правилима које је ова пошаст наметнула. Одговоре на нека  актуелна питања потражили смо од нашег школског псхолога Радмиле Цвијановић, додуше овај пут помоћу имејла.

  1. Постоји ли могућност да Вас контактирају ученици и у вријеме пандемије? Да ли је до сада било таквих случајева?

Могућност контактирања школског  психолога путем вибер-група постоји и у вријеме пандемије. Сви разредници имају број телефона који могу дати ученицима уколико они то затраже. Сви ученици су још и прије пандемије добили мејл адресу на коју могу да шаљу питања или приједлоге.  У досадашњем периоду, ученици нису тражили директан контакт са психологом, али смо проблеме рјешавали са разредницима као посредницима.

  1. Мислите ли да су ученици довољно информисани о вирусу и колико, према вашим сазнањима, озбиљно схватају ситуацију?

Ученици су информисани, онолико колико су их медији о томе информисали. Чињеница је да су информације лако доступне али исто тако и да су неке вијести непровјерене и сензационалистичке. Ученички однос према ситуацији је сигурно амбивалентан јер су и информације које добијају често супротстављене.  Сигурна сам да се већина ученика придржава и поштује мјере како не би   угрожавала ни своје ни здравље других људи, мањи број је вјероватно опуштенији. Као и одрасли, зар не?

3.Какво је Ваше мишљење о тренутном онлајн -школовању (предности/мане)

Онлајн школовање је по мом мишљењу добар начин да се одржи наставни процес и омогући веза са нормалношћу у ово вријеме измијењених норми. Другачији начин рада је промјена добро дочекана од стране ученика. Предности овог начина рада су што се увјежбава информатичка писменост ученика  и усавршавају самосталне истраживачке вјештине. То су неопходне компентенције  на тржишту рада. Мане онлајн-наставе су недостатак емотивног односа са предавачем који мотивише ученике. Интерактивни стил рада омогућава да наставник води ученике кроз процес учења што у ствари и оспособљава ученике за квалитетно учење, док су онлајн-наставом ученици остали без те врсте подршке. Такође, наставни процес треба и присуство других ученика да би се развијале способности тимског рада и користила компетитивност као мотивација за учење.

4.Да ли ће се тај вид наставе више практиковати и онда кад се ученици врате у школске клупе?

Мислим да неће! Добро би било и убудуће чешће користити могућност реализације пројектних задатака помоћу имејл адреса као што би било пожељно задржати ученичке вибер -групе на којима могу размјењивати информације.  Међутим, то није ништа ново. Наши наставници су и прије пандемије користили предности друштвених мрежа и платформи да на тај начин допуне свој редовни наставни процес.

5.Ваш савјет за оне ученике којима боље одговара овакав вид наставе:  како да се најбоље прилагоде на поновни вишечасовни боравак у школи?

 

Препоручујем им да након што се заврши наставни процес у овој години, полако и систематски смањују вријеме које проводе на интернету и на електронским уређајима. Добро би било да се консултују са својим старијим другарима о садржајима које ће учити у сљедећој години, проводе вријеме у природи и читају лектиру.

Кад нова наставна година почне, моћи ће са својим наставницима да договоре приједлоге које одлике он-лине начина учења могу и даље да користе.

6.Можете ли дати ученицима савјет како да се носе са овом ситуацијом која нас је задесила?

Ученици требају да остану у контакту са члановима породице и другарима и да отворено говоре о томе како се осјећају. Требали би да избјегавају опсесивно читање сензационалистичких вијести које појачавају њихову анксиозност. Пожељно би било да се баве хобијем у којем уживају без ообзира да ли је то: кување, узгој цвијећа, плес, цртање или спорт. Уколико се осјећају лоше, требају тражити помоћ, јер прикривањем проблема, проблем неће нестати него ће само расти. Могу контактирати  мене на мејл pipsluzba@gmail.com или позвати Плави телефон 0800 50 305 гдје могу добити стручну помоћ.

Доступност и  разумијевање нашег школског психолога ни овај пут није изостало. Савјети стручних лица су увијек добродошли. Не заборавите да лијепа ријеч увијек и свима прија.

 

Чланак,у сарадњи са професорицом, припремиле ученице Теодора Брестовац и Ивана Јовић,одјељење 2-2 туристички техничар